Prestonica kulture Srbije: korak ka (de)centralizaciji

„Prestonica kulture Srbije 2023.“ je najnoviji projekat Ministarstva kulture i informisanja Srbije. Sam naziv sugeriše da je reč o svojevrsnom nacionalno orijentisanom pandanu Evropske prestonice kulture. Prema rečima ministarke Gojković, ideja je da se „ojačaju ključni faktori kulturnog razvoja, podigne kvalitet kulturnog života, ubrza umetnički i turistički razvoj, ali i podstakne donošenje strategija kulturnog razvoja na lokalnom nivou“. Samim proglašenjem izabranog grada za prestižnu titulu, a budući da pravo učešća na konkursu imaju sve jedinice lokalne samouprave osim Beograda i Novog Sada, država će pospešiti proces decentralizacije kulture, uveravaju nas nadležni.

Da li je reč o istinskoj rešenosti resornog ministarstva da se pozabavi kulturalnom revitalizacijom “neglavnih” gradova u Srbiji, ili pak o jednoj od mnogih nominalnih radnji koje vlast rekreativno sprovodi kako bi izazvala utisak ozbiljnog pristupa važnim društvenim problemima? Nema sumnje da projekat sa ovakvim ciljem može doprineti produkciji i disperziji kvalitetnih kulturnih sadržaja širom zemlje, kao i unapređenju prakse planiranja kulturalnih politika. Sledstveno tome, „Prestonica kulture Srbije“, posmatrana u najširem smislu, zaista bi mogla da proizvede pozitivnu promenu i na polju ekonomskog razvoja i ukupne obnove gradova u Srbiji.

Međutim, sasvim je otvorena i mogućnost da čitav konkurs pospeši nešto sasvim suprotno: centralizaciju i festivalizaciju kulture, o čemu se već uverljivo govorilo na portalu Mašina. Naime, u startu je preskočen čitav niz koraka nužnih za promišljenu i svrsishodnu realizaciju ideje. Ono što pre svega nedostaje, a što se neće ni desiti, sudeći po tome da prijave otpočinju već od 2. avgusta tekuće godine, jeste temeljno osnaživanje lokalnih samouprava da razumeju suštinu koncepta projekta i da znalački pristupe ovoj kulturalnoj trci. Istini za volju, prošle nedelje održana je onlajn konferencija čiji je osnovni cilj bio da iskomunicira ideju sa zainteresovanim gradovima. Ipak, dva konferencijska panela u ukupnom trajanju od 150 minuta ne bi bila dovoljna čak ni da se đaci pripreme za učešće na bilo kakvom školskom takmičenju, a kamoli za pripremanje gradova da pristupe ovako kompleksnom nacionalnom konkursu.

O tome u kojoj je meri kultura u Srbiji centralizovana svedoči nam i izbor govornika na prvom panelu konferencije, a to su predstavnici Radne grupe za pripremu, realizaciju i sprovođenje programa. Bilo ih je šestoro i listom su svi iz institucija kulture lociranih u Beogradu ili Novom Sadu. Iz nekog razloga, kompetentni akteri u polju kulture iz ostatka Srbije nisu uključeni u proces kreiranja i realizacije “Prestonice kulture Srbije”. Koji su razlozi ovakve odluke Ministarstva – možemo samo da nagađamo. Da li van Beograda i Novog Sada takvi eksperti ne postoje? Ako je odgovor potvrdan, eto urgentne teme za rešavanje. Da li ipak postoje, ali ih centar tradicionalno ne primećuje? Sasvim moguće, a konkurs je onda odlično sredstvo da se zamaskira sveobuhvatan, poslovično ignorantski odnos prema “provinciji”. Da li se radi o prenaglašenoj brizi za nepristrasno odlučivanje? Možda, ali iz rešenja kome se pristupilo vrišti problem apsolutne koncentracije moći i odlučivanja o državnim temama upravo u prestonici.

A za kraj evo i jedne vrlo plastične ilustracije tretmana gradova van prestonica unutar prestoničkog univerzuma. Ona nas ponovo vodi do već pomenutog teksta „Lokalne kulturne politike na centralistički način“ na portalu „Mašina“, u kome je sasvim razložno kritikovan konkurs „Prestonica kulture Srbije“. Dakle u tekstu u kome se ističe da je ključni problem projekta „snažna centralistička politika“, dotični problem komentarisali su isključivo eksperti profesionalno stacionirani u dva neprikosnovena centra kulture naše zemlje, i slovima niko iz ostatka Srbije. Paradoksalno, zar ne?

Music professional and enthusiast with the PhD in performance theory and more than 15 years of activism in arts and culture sector. In depth knowledge of the phenomenon and role of cultural performances in post-socialistic period, with special interest on state organized ceremonies. Dedicated advocate for the inclusion of democratic values in music education from preschool to university level. Choir conductor, promoter of the contemporary circus and author of dozens music critics, commentaries and articles.

Leave a reply:

Your email address will not be published.

Site Footer