Ponovo radi orkestar!

Manje je više. Ne nužno i ne redovno, ali desi se, kao sinoć na koncertu Niškog simfonijskog orkestra – prvom nakon više od 6 meseci pauze. Upravo zbog tog nezapamćenog diskontinuiteta, u ovom tekstu neću se baviti interpretativnim dostignućima ansambla. Mislim da klasična muzička kritika može slobodno da ode u hibernaciju sve dok traje trenutak koji od nas zahteva korekciju ustaljenih navika i običaja. Vreme je za neka drugačija koncertna promišljanja.

Organizatori koncerta Novi početak su sasvim doraslo odgovorili izazovima antipandemijskih mera, i to na više nivoa, a pre svega u smislu adaptacije koncertne dvorane. Na sceni su se nalazili stakleni paneli kao transparentne barijere između dirigenta i članova orkestra, ali i orkestra i publike. Sa druge strane pak, fizička distanca u publici obezbeđena je označavanjem pojedinačnih stolica. Dirigent, gudači i ljudi u gledalištu su bez izuzetka nosili maske, dok je, po prirodi stvari, duvačka sekcija nastupila bez ove vrste zaštite. U uvodnom obraćanju direktor NSO je uz opravdanu bojazan napomenuo da takva reorganizacija prostora, udružena sa korišćenjem maski, blokira facijalne ekspresije: kako izvođača, tako i publike. Zaista je i delovalo da neobičan, na trenutke i nelagodan ambijent, može loše uticati na puteve komunikacije. Srećom, koncert će pokazati da se telesno koprisustvo svih učesnika izvedbe (a tu spadaju zajedno i interpetatori i ljudi u gledalištu), ostvaruje, osim izrazima lica, i posredstvom drugih fizičkih i energetskih procesa.  

Drugi nivo prilagođavanja novim okolnostima ogledao se u izboru dirigenta i repertoara. Za razliku od većine koncerata tokom prethodne sezone, kada smo za dirigentskim pultom gledali goste iz inostranstva, orkestar je iskusno predvodio niški dirigent – Miroslav Ivanković. Program je bio, uslovno rečeno, redukovan. Umesto simfonije, a tako će biti i u nastavku sezone, izvedena su dela namenjena kamernim orkestarskim sastavima. Ovakvo rešenje smanjuje broj, tačnije koncentraciju ljudi na sceni, a time i mogućnost prenošenja virusa. Prvi deo koncerta izneli su gudači, a fokus njihovog repertoara bio je na Britnovoj Jednostavnoj simfoniji. U drugom delu programa predstavili su se duvači, kroz Dvoržakovu Serenadu za duvače, čelo i kontrabas.

Tokom čitavog koncerta vladala je čudno uzbudljiva atmosfera. Ne pamtim kada sam videla motivisanije NSO izvođače. Možda je u pitanju bio nekakav nepotpisan savez među prisutnima koji su koncert doživeli kao svojevrsno partnerstvo: u riziku ili prkosu…ko zna… Oklevam da na ovom mestu napišem još jedan svoj snažan utisak, jer će možda poremetiti dosadašnji afirmativan ton teksta. No ipak, evo ga – orkestar nije zvučao ni bolje, ni lošije nego inače. Ali to je tako dobra vest! Zašto? Pa, ukoliko se učinak ansambla za vreme krize održava u standardnim okvirima, zamislimo moguća dostignuća jednom kad barijere i maske nestanu. Ako su rukovodstvo i zaposleni sada pokazali visok stepen adaptibilnosti, onda su verovatno sposobni i za temeljne, urgentno potrebne strukturne, identitetske i programske reforme.

Ovaj jednostavan i uspešan koncert (koji se mogao desiti i ranije) pokazao je šta je prava mera niških koncertnih potreba i mogućnosti. Istina, nedostajalo je prisnije komunikacije sa publikom, kroz pismenu ili usmenu priču o repertoaru, ali to nije veliki i nerešivi problem. Sledi, za kraj, niz retoričkih pitanja ili tema za razmišljanje. Da li smo kadri da uz sve sinoć viđene mere bezbednosti nastavimo koncertnu sezonu u istom maniru? Da li su nam neophodni skupi dirigenti – geg majstori iz inostranstva, kad na lokalu imamo uvek dostupnog i dokazano kompetentnog muzičara? Da li je bolje da se loše izvede velika simfonija, ili da se solidno svira nepretenciozan, smisleno koncipiran program, usklađen sa trenutnim interpretativnim mogućnostima?


Music professional and enthusiast with the PhD in performance theory and more than 15 years of activism in arts and culture sector. In depth knowledge of the phenomenon and role of cultural performances in post-socialistic period, with special interest on state organized ceremonies. Dedicated advocate for the inclusion of democratic values in music education from preschool to university level. Choir conductor, promoter of the contemporary circus and author of dozens music critics, commentaries and articles.

Leave a reply:

Your email address will not be published.

Site Footer

Sliding Sidebar

O meni

O meni

Ja sam Nataša Tasić. O ulozi muzike i muzičkog obrazovanja u društvu promišljam, pišem i diskutujem oduvek. Blog Priredba i društvo postoji od 2020. i prostor je za takve teme.