Juče je dečak svirao na javnom času i imao je jednu memorijsku situaciju. Ne klasičnu blokadu, već više lapsus: permutaciju dva odseka koja se desila u toj maloj-velikoj glavi. Minijaturna forma izvedenog skerca bila je ABA1, a on je nakon dela B počeo opet A. Par trenutaka mu je trebalo da shvati grešku, da se vrati i ispravi je. Čitatelj verovatno već zna da je u pitanju jedna tipična đačka sviračka situacija. Međutim, kao što je iz naslova jasno, ovo nije priča o učenicima muzičkih škola.
Sposobnost autokorekcije đaci razvijaju na časovima sa svojim nastavnicima instrumenata. Dobri edukatori naučiće decu vrlo rano da ih greška tokom javnog nastupa ne uplaši i ne blokira, već da pomoću koncentracije, uz najbolju moguću prethodnu uvežbanost, omašku reše na licu mesta i produže dalje. Razni lapsusi zahtevaju različit pristup, a to je nešto što se trenira kroz čitavu karijeru. Ipak, ovo nije ni tekst o nastavnicima koji decu uče da sviraju
Vratimo se na trenutak onom javnom času. Sedeći tom prilikom u publici osvestila sam nešto veliko i važno, nešto o čemu ranije nisam dublje razmišljala. Naime, ključna dečakova saveznica u prevazilaženju greške na samoj sceni bila je korepetitorka. Brzina kojom je ona odreagovala zaslužuje više od aplauza. Najpre je u milisekundi ukapirala zašto je klinac uopšte stao, sačekala ga, pa oslušnula taj trenutak tišine i u njemu prepoznala dečakov plan kako će dalje, osmehnula se i momentalno uhvatila mesto od kojeg je đak rešio da nastavi. Kapa dole za takvu koncentraciju i snalažljivost.
Dakle, ovo je tekst posvećen korepetitorima. Malo je falilo da bude naslovljen „Korepetitor: heroj iz senke“, ali mi je zvučalo nekako patetično. U nastavku čitajte o elementarnim karakteristikama ovog muzičkog zanimanja.
Termin: Sam pojam u sebi krije reči cum (lat. sa) i repetere (lat. ponavljati). Termin se ne odnosi nužno i isključivo na polje muzike, ali će se u ovom tekstu pominjati uvek u muzičkom kontekstu. Dakle, u muzici korepeticija podrazumeva veštinu praćenja soliste ili ansambla u procesu uvežbavanja neke kompozicije, što uključuje mnogo ponavljanja (eto smisla reči repetere koja se krije u nazivu).
Klavirski saradnik: Osim na probama, korepetitor je saradnik izvođača i tokom javnih izvedbi, zbog čega se često naziva klavirski saradnik. Usput vredi napomenuti da korepeticija ne znači nužno klavirsku pratnju, već su u opticaju i drugi instrumenti (harmonika, gitara…). Ipak, mislim da će se kolege složiti da je u našim krajevima klavir najzastuplljeniji. Da bi neko bio klavirski saradnik, odnosno korepetitor, on najpre treba da bude pijanista.
Repertoar: Sasvim je izvesno da će po prirodi posla sarađivati paralelno sa različitim instrumentalnim i vokalnim solistima, zbog čega mora da vlada najraznorodnijim repertoarima istovremeno. Ukoliko je zaposlen u muzičkoj školi, može da računa i na učestale promene programa, jer je to normalan put napredovanja za svakog đaka koji uči da svira neki instrument. Na istom javnom času sviraće bar 4-5 srazmerno kompleksnih kompozicija koje je prethodno morao detaljno da navežba mimo svog neposrednog školskog radnog vremena
Intuicija, fleksibilnost, komunikacija: Korepetitor treba da bude spreman ne samo da prati solistu, već i da na izvestan način anticipira, predoseća njegov naredni korak. Takoreći, korepetitor je jedna osoba koja ume da istovremeno misli kao dve osobe. Ovde dolazimo i do sposbnosti pribranog funkcionisanja u kriznim okolnostima, kada je potrebno da se greške soliste pokriju i saniraju brzinom svetlosti. Veštine komunikacije takođe ne smeju izostati, jer dobar korepetitor tokom karijere sarađuje sa raznim tipovima ljudi: od učenika svih uzrasta, preko njihovih predmetnih nastavnika, sve do vrhunskih vokalnih i instrumentalnih solista. Osim ove vrste prilagodljivosti, podrazumeva se i fleksibilan odnos prema radnom vremenu.
Kamerna muzika: Podsetimo se da su mnoga muzička dela namenjena izvođenju u kombinaciji klavir plus jedan ili više instrumentalnih i/ili vokalnih solista, kreirana kao kompozicije kamerne muzike: one u kojoj su svi sudeonici ravnopravni. Ipak, iskustvo me je naučilo da je čak i u tim slučajevima pijanista isuviše često u drugom planu.
Koncerti i uspesi: Klavirski saradnik je čovek koji pod prstima drži koncertni uspeh soliste, ali koji se, osim u ekstremno retkim slučajevima, nalazi u njegovoj večitoj senci. On neće osvajati ovacije publike, neće biti pozvan na bis, u profesionalnom (vanškolskom) svetu neće zaraditi isto kao solista. Dakle, korepetitorski ego treba da bude dobro verziran za takav pomalo nezavidan profesionalni položaj i ulogu.
Generalno, čini mi se da korepetitori predstavljaju jedan od najpotcenjenijih stubova oslonca u procesu muzičkog obrazovanja, kao i muzičkog izvođaštva generalno. Srećom, uprkos svim navedenim kompleksnim radnim okolnostima, mnogo korepetitora zaista neizmerno voli svoj posao i molimo ih da tako i ostane. Na nama ostalima je da se potrudimo da njihov rad prepoznamo i vrednujemo na odgovarajući način.
Fotografija preuzeta sa sajta Unsplash, autor Johannes Plenio
