Skandal, nemoral, satanizam, dekadencija. Ovo su reči koje nećete pronaći u nastavku blog posta o otvaranju Olimpijskih igara 2024. godine u Parizu.
Evo mojih top 10 utisaka:
- Ključni pridevi za opis otvaranja 33. Letnjih Olimpijskih igara su: univerzalnost, pluralnost, otvorenost, fantazmagoričnost, elegancija, tolerancija i inkluzivnost.
- U Parizu nismo videli samo koncept „grad kao pozornica“, nego je grad bio glavni akter veličanstvene svetkovine
- Sva tela su tela dostojna Olimpijade. Olimpijada pripada svim ljudima. Ove divne, vanvremenske poruke poslate su sasvim jasno.
- Akcenat nije bio na čvrstoj disciplini (sokolskog tipa), savršenstvu i nadljudskoj sihnronizovanosti, što se često dešavalo proteklih decenija kad je ovaj povod bio u pitanju. Koncept je namerno „antisletovski“ i to je jedna karakteristika pariškog spektakla koja pravi značajnu razliku.
- Kombinacija umetnosti, istorije, ljudskosti i sporta bili su u prvom planu, hi-tech u drugom.
- Referisanje na Da Vinčijevu Tajnu večeru je još davno odomaćeno u onoliko pop-kulturnih pojava, dakle – no big deal.
- Kvašenje ljudi i instrumenata usled neprekidnog pljuska je sporno iz više razloga, ali tako to biva sa svetkovinama na otvorenom. Nepredvidivost je jedan od njihovih glavnih sastojaka. Setimo se samo epske vejavice u Orašcu 2004. na obeležavanju 200 godina Prvog srpskog ustanka.
- Sportisti su bili u fokusu na početku i na kraju događaja; a razni elementi sporta prožimali su pojedine epizode spektakla. Ipak, možda je moglo biti malkice više „sportičnosti“.
- Neke meni omiljene sekvence: totalno neočekivan nastup Gojire koji su pržili hevi metal na Konsijeržeri palati, nakon što ih je „najavila“ obezglavljena Marija Antoaneta (jedan sumanuto zabavan kemp postupak); zatim prekrasan brejkdenserski i pevački spoj u nastupu mog omiljenog kontratenora Jakuba Jozefa Orlinskog; veličanstveno grupno i solističko plesanje u ultra mokrim okolnostima; a priznajem da sam pomalo zarosila dok je Selin Dion izvodila pesmu Hymne a l’amour Edit Pjaf.
- I na kraju, olimpijski plamen koji pomoću balona lebdi nad Parizom – ozbiljno ostavljanje bez daha.
