Jala u muzičkom kabinetu: kako osmisliti čas?

Centralna ideja rubrike o obrazovanju na sajtu Priredba i društvo mogla bi se sažeti ovako: potrebno je da permanentno promišljamo o svrsi muzičke edukacije i da preispitujemo dominantni pristup nastavi muzičkih predmeta. Pratilac bloga će na ovim stranicama iznimno retko naći spiskove jasno uobličenih preporuka za delovanje, a doslovno nikada metodičke pripreme, tutorijale ili slične predloge konkretno strukturiranih aktivnosti. Umesto toga, može da čita o mojim razmišljanjima na temu dinamičnog muzičkog obrazovanja centriranog prema meri učenika koji žive ovde i sada.

U prethodnom tekstu pokušala sam da obrazložim zašto aktuelna popularna muzika (slobodno čitaj Mimi, Buba, Jala) treba da bude deo časova muzičke kulture. Kolege su reagovale različito: bilo je onih sablažnjenih zbog izrečenih muzičko-pedagoških jeresi; onih sasvim otvorenih za predložene promene pristupa; a bilo je i nastavnika koji su se već oprobali u analiziranju muzike koju deca vole da slušaju. U konstruktivnoj diskusiji na mrežama (zbog čega sam najiskrenije zahvalna), više puta je kandidovana tema novog teksta koji se nadovezuje, odnosno dopunjava onaj prethodni: kako ideju sprovesti u delo?

U skladu sa konceptom bloga, eskiviraću elaboraciju konačnih rešenja za konkretne aktivnosti. Umesto toga ponudiću mogući okvir za tematizovanje nekih (odraslima često) iritantnih savremenih žanrova u muzičkom kabinetu. Najpre, hoću da naglasim da ja apsolutno ne zagovaram ulazak ultrapopularnih pesama u udžbenike, kako su neki čitaoci bloga pretpostavili. Svaka sezona ima svoje nove hitove, pa bi predeterminisanje nastavnih jedinica bilo potpuno uzaludno. Dakle, ne radi se o tome da kanonizujemo izvođače koji su danas aktuelni, a sutra već neće biti, nego da na svojim časovima kontinuirano ostavljamo prostora za analizu muzike koja je relevantna za naše đake.

Pokušaću da čitavu stvar svedem na dva osnovna principa.

1. Participativnost. Popularnost u muzici je vrlo promenljiva društvena kategorija, pa je nužno da ovakve obrazovno-vaspitne aktivnosti osmislimo u neposrednoj saradnji sa učenicima. Podrazumeva se kvalitetna, asertivna, a samim tim dvosmerna komunikacija edukatora i đaka kroz koju se formulišu teme, pitanja, argumenti, procene i zaključci. Tačni i pogrešni odgovori ne postoje. Postoji izražavanje svojih argumenata, uvažavanje tuđih, i naravno – diskusija.  

2. Dugoročnost. U pitanju je višegodišnji poduhvat koji se realizuje kroz kontinuirane aktivnosti, praktično od časa do časa. Nemoguće je ostvariti cilj u okviru jednog ili dva polugodišta, što znači da ovde govorimo pre svega o misiji onih nastavnika koji godinama rade sa manje-više istim učenicima. Đacima su potrebni praksa i iskustvo kako bi ovladali tehnikama analize pesama, a to je ujedno put ka pospešivanju njihovih kompetencija za kritičko promišljanje o muzici.

Kako osmisliti analiziranje aktuelnih hitova u školi? Pa, već naslućujete, tu nema rigidne formule. Meni se dopada da početak svake etape procesa markira nastavnik tako što će predstaviti svoju omiljenu pesmu. Dobro je da to bude numera koju edukator baš strastveno voli i o kojoj ume nadahnuto da govori. Upozorenje: Tradicionalni muzičko-analitički alati ovde ne igraju važnu ulogu.

Tehnike učešća đaka u pomenutim aktivnostima su vrlo fleksibilne. Elementarni postupak može biti individualno ili grupno predstavljanje omiljenog hita. Inače, upravo ovu jednostavnu radnju koristim u svojoj učionici, premda na raspolaganju imam samo jednu školsku godinu. Prezentacije su manje ili više uspešne, ali se do sada nije desilo da bilo ko odbije da uradi ovaj zadatak (ko zna, možda i zato što za kvalitet realizovane aktivnosti dobijaju vrlo konkretnu ocenu). Podeliću samo upečatljivi komentar jedne tinejdžerke koja je, govoreći o nekoj pop baladi, objasnila svoj doživljaj rečima: „Ponekad sam veoma tužna, ali ne mogu da plačem. Nemam suze, ali imam kamen u stomaku. Onda uđem u sobu i pustim ovu pesmu. Ona mi pomogne da se jako rasplačem, pa mi posle bude mnogo bolje. I u stomaku.“

Stvaralački izazovnije, ali ne i nemoguće, bilo bi da đaci variraju delove izabrane pesme, korigovanjem pojedinih stihova sa ciljem opisa vlastitog iskustva ili problema. Najkreativniji učenici mogu i da samostalno stvaraju pesmu u omiljenom žanru, kojem god (rep i hip-hop su, čini mi se, najpristupačniji). Takođe, organizovanje direktnih suočavanja pristalica dvaju različitih žanrovskih struja bilo bi takođe zanimljiva opcija.

Pošto je neosporno važno da đaci imaju nekakav putokaz u rešavanju školskih zadatka, možemo im ponuditi niz pitanja kao smernice. Nabrojaću samo neka od mogućih, ali napominjem da je ovo otvoreni spisak, takoreći bez početka i bez kraja:

  • Koja je tvoja omiljena pesma?
  • Šta sve znaš o njenom izvođaču?
  • Prepričaj tekst pesme
  • Jesi li imala/imao neko iskustvo slično onome o kome govori pesma?
  • Šta i u kom delu tela osećaš dok slušaš ovu muziku?
  • Da li te ova muzika tera da se krećeš ili da je mirno slušaš?
  • Da li te neki deo pesme posebno pokreće ili pogađa? Koji?
  • Da li pesma govori o tebi ili o nekome ko je tebi važan?
  • Šta je po tebi najbolji deo pesme: muzika, tekst ili način izvođenja?
  • Kakav je spot, da li ti je pesma podjednako uzbudljiva i bez njega?
  • Koliko ima pregleda na YT? Šta nam govori taj broj?
  • Zašto mnogi pevači/bendovi ne pišu sami svoje pesme?
  • Priseti se, koja ti je bila omiljena pesma prošle godine u ovo vreme? Zašto?

Vratimo se sada već poznatom edukatorskom pitanju: čemu sve ovo? Što se mene tiče, ključ je u kritičkom mišljenju: osposobiti đake da samostalno argumentuju stavove o muzici i drugim važnim temama, ali i pokazati im kako da kroz sočiva omiljene muzike posmatraju i razumeju svet u kojem žive.


Fotografije preuzete sa sajta Unspleash: @benwiens, @hannahbusing, @jcruzweb

Music professional and enthusiast with the PhD in performance theory and more than 15 years of activism in arts and culture sector. In depth knowledge of the phenomenon and role of cultural performances in post-socialistic period, with special interest on state organized ceremonies. Dedicated advocate for the inclusion of democratic values in music education from preschool to university level. Choir conductor, promoter of the contemporary circus and author of dozens music critics, commentaries and articles.

Leave a reply:

Your email address will not be published.

Site Footer

Sliding Sidebar

O meni

O meni

Ja sam Nataša Tasić. O ulozi muzike i muzičkog obrazovanja u društvu promišljam, pišem i diskutujem oduvek. Blog Priredba i društvo postoji od 2020. i prostor je za takve teme.