(Jedna moja stara crtica, vreme je da se podsetimo teme jer rešenja još uvek nema)
Ovo je portret koji sam nekih davnih godina gledala skoro svakog dana.
Moja muzička škola se od svog osnivanja 1947. zvala “Dr Vojislav Vučković”. A onda je odjednom prestala tako da se zove, ne sećam se tačno kada i čime izazvano. Promena se verovatno desila u talasu kolektivnog ograđivanja od angažovane umetnosti i svega što je bilo vezano za ideologiju socijalizma. Ipak, osim što je bio levičar, Vojislav je bio muzikolog, kompozitor i dirigent. Njegovo stvaralaštvo – od predratnog ekspresionizma do posleratnog socrealizma, predstavlja jedan od ključeva za razumevanje celokupnih tokova srpske muzike toga doba. A Niš je odlukom iz relativno bliske prošlosti, bez mnogo objašnjenja, raskinuo sa Vojislavom, verovatno zauvek.
Naša muzička škola tada čak nije ni dobila ime nekog drugog, za grad značajnijeg pregaoca, što bi jedino imalo nekog smisla. Eliminisanjem Vojislava dobili smo Muzičku školu Niš, jednu od retkih takvih ustanova koja svojim imenom ne slavi srpsku muzičku prošlost.
Vojislav Vučković rođen je na današnji dan, red je da se barem toga setimo (1910-1942).
