Korona jurke

Sutra počinje nova školska godina. Direktori, edukatori, roditelji, deca: niko ne zna šta nas tačno čeka; brinemo, strepimo, i to je savršeno normalno u ovom trenutku. Ministarstvo prosvete, po običaju, ne olakšava stvar, već rafalno zatrpava konfuznim uredbama i ostalim birokratijama. Ipak, nastavnici muzičkog našli su se u sasvim specifičnoj nevolji: u gomili novih propisa pojavila se i smernica o izbegavanju pevanja kao aktivnosti koja može pospešiti širenje virusa. Ovakva situacija je muzičko-edukatorskoj zajednici nametnula dve teme: kako realizovati nastavu bez pevanja i šta sa časovima hora.

Polemiše se o tome dinamično i svakodnevno, ali u svim aktuelnim diskusijama podmuklo se krije daleko veći problem – apsolutni fokus na gradivu. Dakle, akcenat je na tome da se usvoje određena znanja i veštine. Naučiti, uvežbati, zapamtiti, muzički opismeniti. Ako čas traje pola sata, a naš prioritet je realizacija nastavnog plana, kako se u tu računicu uklapa briga o mentalnom zdravlju učenika? Bahato resorno Ministarstvo nije niti jednim slovom bezbrojnih propisa predvidelo bavljenje socio-emocionalnim pitanjima u okviru nastave, ali to ovu temu ne čini manje akutnom. Skoro šest meseci izolacije ukralo je od dece pojam zajedništva sa vršnjacima, istovremno ih okupiravši strahom, brigom, nervozom, često i osećanjem nemoći pred preobimnim očekivanjima koje postavljaju profesori, ekrani i svakodnevica.

Reći će čitateljka ovih redova da nema boljeg kanala za (re)konstituisanje kolektiva, nego što je to pevanje, i tu ima istine. Ali, šta god mi mislili o uputstvu vezanom za redukovanje pevačkih aktivnosti, koliko god polemisali o njegovoj opravdanosti, ono će se sasvim izvesno sprovesti. Kako da onda muzikom odgovorimo na goruće potrebe naših đaka, kako da im ponudimo nezamenljivo i preko potrebno iskustvo pripadnosti kolektivu koji se brine o njima?

Evo nekoliko predloga.

Body percussion (telo – instrument) – Ako nam je kreiranje zajednice cilj, eto prilike za body percussion princip. Sjajna muzika može se stvarati bez ijednog proizvedenog glasa, ali opet u sadejstvu svih čula i ukupne telesne energije. Kroz taj proces neguje se osećanje pripadnosti i međusobne uslovljenosti, osvešćuje se značaj saradnje, tolerancije i međusobnog poštovanja. Sve to su, pandemija nas uči, bazične sposobnosti za život u bilo kakvoj zajednici. Plus, uvežbani ritmovi mogu se i notirati, varirati, melodijski dopunjavati, pa je ova metoda primenjiva, osim u opšteobrazovnim, i u muzičkim školama.

Repovanje – Kolektivno pevanje je aktivnost koju treba izbegavati. Ok, a šta je sa repovanjem? Odrepuj ono što misliš o koroni. Moji prvi susreti sa studentima nakon višemesečne pauze počinjaće upravo ovakvim zadatkom. Prvo ja, pa ostali. Ne sumnjam, uticaće na naše samopuzdanje, dovešće nas do ponovne spoznaje o tome koliko smo različiti, a ipak povezani istim društvenim okvirom u kome živimo. Vrlo oslobađajuća aktivnost, istovremeno podložna „usolfeđavanju“.

Slušanje muzike – Još od mojih školskih dana slušanje muzike na času je potcenjena aktivnost. Kao da postoji neko nepisano naređenje da se u učionici uz muziku sa zvučnika mora isključivo crtati. Slušanje različitih muzičkih žanrova, kako klasične, tako i popularne muzike, uporedna analiza preslušanog, diskusija o povezanosti muzike i društva: sve to su vrlo prikladni i pristupačni načini za obradu najrazličitijih tema iz domena muzičke kulture, ali i stvarnosti u kojoj živimo.


Mama, smislili smo korona jurke! Dvoje, najviše troje budu korona, a ostali su ljudi. Korone jure ljude. Onaj koga korona pipne mora u karantin. Pre igre se dogovorimo gde je karantin. Iz karantina izlaziš tek kad te neko ko nije zaražen pipne, tako te oslobodi… Pa se menjamo i neko drugi bude korona…


Deca su pametna i ne ignorišu stvarnost, za razliku mnogih odraslih. Kroz korona jurke oni se suočavaju sa stvarnošću, razobličavaju je i provociraju, smeju joj se u lice. Intuitivno pokušavaju da zacele svoje traume. Pokazuju šta znači biti svestan trenutka, šta znači integrisati sopstveno iskustvo u svakodnevicu.

Možda da probamo da učimo od dece, makar mi koji smo za njih odgovorni?


Naslovna fotografija preuzeta sa Pexels naloga Pixabay

Music professional and enthusiast with the PhD in performance theory and more than 15 years of activism in arts and culture sector. In depth knowledge of the phenomenon and role of cultural performances in post-socialistic period, with special interest on state organized ceremonies. Dedicated advocate for the inclusion of democratic values in music education from preschool to university level. Choir conductor, promoter of the contemporary circus and author of dozens music critics, commentaries and articles.

Leave a reply:

Your email address will not be published.

Site Footer