Ako mene pitate, jedno od najzabavnijih mesta na internetu je blog Composers doing normal shit. Redovno pratim ovaj Twitter nalog koji otkriva razne kompozitorske normalnosti i toplo ga preporučujem za razbibrigu. Ključni sadržaj su fotografije kompozitora i slavnih muzičkih izvođača u svakodnevnim situacijama, praćene super duhovitim objašnjenjima, kao na primer:
Ponekad su muzički stvaraoci ovekovečeni u nešto formalnijim prilikama. U ovakvim slučajevima autor bloga trudi se da putem komentara apsurdizuje datu situaciju.
Inače, čini mi se da i danas nije retko da se fotografijama slavnih ličnosti, posebno iz davnije prošlosti, pripisuje gotovo vanzemaljska izuzetnost, samo zato što su na njima neki velikani. To je ona mistifikacija umetnosti i umetnika-genija kojoj smo skloni još od romantizma. Zato je CDNS tu da nam promeni perspektivu. Komentari su često takvi da jednostavnim jezikom opisuju jednostavan i očigledan vizuelni kontekst.
Nedavno sam naišla na intervju sa kreatorom „Composers doing normal shit“ priče. John Nolan je diplomirani kompozitor koji fotografije pronalazi u američkim javnim bibliotekama, ali mu ni guglanje nije strano. Ovaj hobi neguje već devet godina i nadam se da mu neće skoro dosaditi. Nadam se takođe i da AI neće pokvariti ovo retko simpatično mesto u virtuelnom svetu.