Meni cirkus nije nepoznat.
Čitalac će sada reći: pa naravno, nije ni meni, a evo i zašto:
„Od danas u vašem gradu gostuje cirkus Kolorado!“
„Zvala me je razredna, kakav si to opet cirkus pravio u školi?“
„I staro i mlado, i staro i mlado, svi svi svi – u cirkus Kolorado!“
„Ništa me ne pitaj, cirkus mi je na poslu.“
Ipak, ne mislim ja na te cirkuse. Hoću da govorim o jednom novom tipu cirkusa, a njegovi počeci vezuju se za sedmu deceniju prošlog veka. Savremeni cirkus je i sličan i drugačiji od tradicionalnog. Odsustvo divljih životinja je jedna od ključnih razlika, ali ne i jedina. Ipak, važno je dva puta naglasiti – u cirkusu o kome je reč životinje se ne zloupotrebljavaju.
Vrlo je nezahvalno definisati bez ostatka šta jeste savremeni cirkus, pa je verovatno bolje opisivati njegove komponente. Može se reći da je to izvođačko područje u kome se kroz upotrebu elemenata tradicionalnog cirkusa (akrobatika, balans, žongliranje i dr.) reprezentuje svet u kome živimo. Taj cirkus je uvek i priredba i društvo, kao i svaki izvođački žanr, a uz to još može biti i:
- ponekad vizuelno spektakularan, a nekad minimalistički i skroman
- nekad smešan, a nekad dirljiv i bolan
- nekada je u pitanju „društveni cirkus“, nekad akcije pojedinaca, a nekad institucionalizovani cirkus visoke umetničke produkcije
- ekološki održivi, a nekad i ekološki diskutabilan
- amaterski, a i profesionalan
- nekad društveno angažovan, a nekad podseća na sport
- nekad artistički, a nekad dominantno atletski
- pamfletistički, apstraktni ili značenjski slojeviti
Nema kraja ovom nizu.
U poslednje dve godine upoznala sam izuzetne ljude i decu koji se bave cirkusom na razne načine, a sve to najviše zahvaljujući novosadskoj školi cirkusa Cirkoneo. Tokom istog perioda gledala sam u Novom Sadu neka cirkuska izvođenja koja su me ostavila bez reči. Ali bukvalno. Naime, kad sam poželela da za ovaj blog napišem nešto o tim estetskim iskustvima, osetila sam se neadekvatno, nekompetentno i zato sam odustala.
Šta se to u međuvremenu promenilo, pa vi sada čitate moj prvi tekst o cirkusu? Desilo se moje učešće na Festivalu neobičnih obitelji (Peculiar Families Festival) u Splitu prošle nedelje. Ovog trenutka s pravom pretpostavljate da nisam bila izvođačica 🙂 Ipak, radila sam takođe nešto što je jako uzbudljivo – slušala predavanja o teoriji cirkusa i učestvovala u radionicama cirkuske analize i kritike. Paralelno sam pratila i glavni festivalski program i odgledala puno cirkuskih izvođenja različitih disciplina, estetika, narativa i pristupa virtuozitetu.
Nekoliko dana ovako intenzivnog cirkusko-teoretskog iskustva nije me učinilo mnogo kompetentnijom za ovu temu, ali me jeste ohrabrilo da pokušam da ono o čemu mislim podelim javno.
Dragi čitaoci, smatrajte da je ovim tekstom cirkuska kategorija na „Priredbi i društvu“ svečano otvorena!
