Скаска о једној музичкој дворани

У Нишу се одавно сањари о концертној дворани. Прича о мултифункционалном објекту намењеном култури, пре свега извођачким уметностима, скоро да има статус древности. Ипак, хајде да овом приликом усмеримо поглед само на дешавања током протекле деценије, јер су ти догађаји повремено били посебно занимљиви и динамични.

У Стратегији културног развоја града Ниша од 2012. до 2015, у одсеку посвећеном музици, као „горући проблем и приоритетни циљ развоја музичке уметности“ истакнут је недостатак одговарајућег мултифункционалног простора са најмање 1000 места. Њиме би се, наводи се у тексту Стратегије, омогућило тренутно решавање већине проблема у овој културној сфери. Е сад, посебно разматрање заслужују разлози због којих су кључни актери музичког живота града управо проблем концертног простора препознали као суштински. Тиме су имплицирали да он, штавише, засењује далеко ургентнија (и јефтинија за решавање) питања, попут сталног диригента Нишког симфонијског оркестра, употпуњавања састава овог професионалног ансамбла, дугорочног конципирања концертних сезона, или непостојања икакве музичке критике, на пример. У сваком случају, свесни локалне економске реалности, креатори Стратегије су решење проблема видели у реконструкцији Дома војске, будући да би грађење потпуно новог објекта било преобиман финансијски залогај.

Прича о концертној дворани наставила се и после промене власти. Некадашњи министар културе Владан Вукосављевић септембра 2017. помпезно је најавио да је држава одлучна да издвоји средства за мултифункционални простор у Нишу. Међутим, за разлику од текста Стратегије 2012-2015, адаптација већ постојећих објеката сада више није била тема, већ се радило о изградњи нечег потпуно новог. Министар је нагласио и да нема намеру да у Нишу прави Вавилонску кулу, нити Скадар на Бојани, због чега ће све бити изведено „у складу са могућностима државе и локалне самоуправе“. Локација најављене дворане за културне манифестације у том тренутку још увек није била позната.

Ситуација се разјаснила марта следеће, 2018. године. Из Секретаријата за планирање и изградњу саопштено је да је локална самоуправа након анализа закључила: најбоља позиција за дворану јесте на Булевару Немањића, поред будућег Делта ситија. У реду, помислио је грађанин, потрошиће пуно пара, капитални је пројекат у питању, али добро је да одлуку нису донели стихијски, стварно је добро што су стручњаци анализирали и промишљали о овој великој градској теми. Септембра исте те 2018. расписан је конкурс за урбанстичко-архитектонско идејно решење музичке дворане на раније утврђеном месту.

Ствари су се одвијале брзо и у року, пристигло је 10 предлога, а победници конкурса проглашени су почетком 2019. и награђени са 650000 динара. У питању су архитекте Александар Славковић и Дејан Милетић, који су замислили концертну дворану као коцкасту кулу са платоима, а централни унутрашњи простор као амфитеатар са чак 1850 места. Неке критички настројене колеге из струке приговарале су, након промоције победничких идеја, да у овако осмишљеном објекту нема довољно простора за оркестар за сцени. Грађанин је тада помислио да колеге из струке уопште нису добронамерне, јер су архитекте сигурно морале да приоритизују ствари. Претпоставио је тај Нишлија: па шта ако буде гужве на сцени, простор за оркестар ипак је само један у мору важних елемената грађевине која се зове Музичка дворана и која треба да постане други дом Нишког симфонијског оркестра.

Годину 2020. појела је корона, али нам зато 2021. доноси расплет приче о фамозној музичкој дворани. Наиме, иста она новорадикалска локална самоуправа која је најпре 2018. прецизно одредила градски простор за дату намену, а потом у целости реализовала конкурс за идејно решење, сада обавештава житеље Ниша да се одустало од ранијом анализом утврђене најбоље локације. Тај булеварски простор биће намењен парку, уместо концертној дворани, што се не може назвати немудром одлуком – зеленило нам је преко потребно. Ипак, пита се збуњени грађанин ових дана, па шта је онда у ствари најбоља локација за Музичку дворану коју толико чекамо? Имају ли градске мајке и градски оци икакву стабилну визију о нашем граду која добацује даље од прекосутра?

А какве везе читава ова скаска има са потенцијалном кандидатуром града Ниша за титулу Европске престонице културе? – о томе у наредном тексту.

Music professional and enthusiast with the PhD in performance theory and more than 15 years of activism in arts and culture sector. In depth knowledge of the phenomenon and role of cultural performances in post-socialistic period, with special interest on state organized ceremonies. Dedicated advocate for the inclusion of democratic values in music education from preschool to university level. Choir conductor, promoter of the contemporary circus and author of dozens music critics, commentaries and articles.

Leave a reply:

Your email address will not be published.

Site Footer