Tekst sam napisala zahvaljujući studentima Akademije vaspitačko-medicinskih strukovnih studija, odsek Kruševac
Poslednjih desetak godina radim kao profesorka u instituciji poznatoj kao Visoka škola za vaspitače u Kruševcu. Jedan od predmeta za koje sam zadužena je Muzičko stvaralaštvo. Na ovim časovima studenti se upoznaju sa različitim ulogama koju je muzika imala u ljudskom društvu kroz istoriju, a razgovaramo i o tome kakva je situacija danas. Nastavu sam koncipirala kao široko mapiranje klasičnih muzičkih stilova, sa uporednom obradom savremene popularne muzike.
Potpuno je uobičajeno da na istom času slušamo Alegrijev „Miserere“ i Senidin “Replay”. U pomenutom primeru renesansni hit izabrala sam ja, a onaj iz pop žanra – moja studentkinja. Pošto negujem participatoran pristup obrazovanju, trudim se da studenti imaju prilike da kreiraju elemente obrazovnog procesa: ne samo kroz razmatranje unapred definisanih tema, već i neposrednim izborom sadržaja. Ubeđena sam da je svaki mlad čovek kompetentan poznavalac bar ponekog popularnog muzičkog pravca ili izvođača. Zato se jedna od predispitnih aktivnosti zove „Koja je tvoja omiljena pesma?“.
Ideja je da se studenti odluče za pesmu koja njima lično mnogo znači. Dok pripremamo aktivnost insistiram da ne pokušavaju odabrati muziku za koju pretpostavljaju da će se meni svideti i objašnjavam kako je potpuno nevažno šta ja mislim o pesmi koju su izabrali. Naglašavam da prezentacija treba da sadrži određene elemente o kojima smo se unapred dogovorili. Osim emitovanja odabrane pesme, to su: naziv kompozitora/tekstopisca/aranžera; godina nastanka; reč-dve o izvođaču i konkretnom albumu; žanr; prepričavanje i tumačenje teksta; pogled na vezu muzike i spota; broj pregleda na YT; odnos izvođača prema pesmi (to podrazumeva kopanje po intervjuima); i najvažnije: šta studentu znači izabrana pesma.
To mini istraživanje je put kojim treba da prođu kako bi uspeli da nešto što im je jako blisko sagledaju iz različitih uglova. Studentska izlaganja redovno provociraju razna pitanja, komentare i diskusije; ali neposredno vrednosno etiketiranje nije dozvoljeno. Primećujemo razlike i sličnosti u ukusima, prepoznajemo da je naša ljubav prema nekoj muzici utemeljena u širim uverenjima i društvenim okolnostima. Dosledno izbegavamo negativno konotiranje, a uporno afirmišemo koncept drugosti. To će pokazati i sledeća lista. Sastavljena je od pesama koje su moji studenti predstavljali na časovima tokom ovog semestra:
Stray Kids – Thunderous (K-pop)
Donny Montell – I’ve Been Waiting For This Night (predstavnik Litvanije na Evroviziji 2016)
Taeko Ohnuki – 4 am (žanr je J-disko/pop; pesma iz 1978.)
Oliver Dragojević – Kad mi dođeš ti
Raznovrsnost muzičkih preferencija budućih vaspitačica i vaspitača je više nego očigledna. Kroz svu muziku o kojoj zajedno promišljamo, mi se upoznajemo, a time bolje razumemo. Tako sam na primer na časovima Muzičkog stvaralaštva saznala sam da moje studentkinje i studenti uče japanski i grčki, a vole koreanski; neki umeju da teorijski elaboriraju fenomen hip-hopa; drugi učestvuju na pesničkim takmičenjima; te duboko promišljaju o svojim izborima i izazovima savremenog društva. Mislim da su kroz obrazovni proces i oni o meni mnogo toga saznali. Naposletku, kada postignemo dobru atmosferu međusobnog slušanja, kada nijedna ponuđana muzika ne bude devalvirana, onda ovi mladi ljudi postaju otvoreniji i spremniji da promišljaju i o muzici iz klasičnog zapadnog kanona.
Naša učionica je prostor za istraživanje poznatog i nepoznatog, prostor u koji su svi dobrodošli.
Naslovna fotografija: Hannah Busing (@hannahbusing) | Unsplash Photo Community
