Crtica prva: Čajkovski, kompozitor za najsrpskije prilike
Novembra 1876. u Moskvi je održan humanitarni simfonijski koncert sa ciljem sakupljanja pomoći ruskim žrtvama srpsko-turskog rata. Tim povodom Petar Iljič Čajkovski komponovao je Slovenski marš: orkestarsko delo tematski zasnovano na melodijama nekoliko srpskih narodnih i patriotskih pesama, a centralni odsek kompozicije predstavlja citat himne carske Rusije. U autografu partiture, kao i u korespodenciji sa porodicom i prijateljima, Čajkovski ovo ostvarenje dosledno naziva „Srpsko-ruski marš“. Po rečima samog kompozitora, publika je premijeru, ali i potonja izvođenja, pozdravljala sa “patriotskim oduševljenjem”.
Upravo je Slovenskim maršem P. I. Čajkovskog otpočela svečana akademija povodom obeležavanja 30 godina od osnivanja Republike Srpske u sportskom centru „Borik“ u Banja Luci. Neposredno pre prvih taktova, voditelj programa najavio je ulazak patrijarha srpskog Porfirija i rukovodstva Republike Srpske u prostor izvođenja. Stvarno je neobično to što kreatori svetkovine obeležene snažnim nacionalnim sentimentom nisu odabrali delo nekog srpskog kompozitora. Ko zna, možda su težili da izazovu „patriotsko oduševljenje“ publike, poput onoga koje je Čajkovski izmamio onomad u Moskvi? Ipak, sudeći po snimku, euforična reakcija je izostala, a desio se jedino aplauz.
Crtica druga: Caru carevo
U sportskom centru “Borik” izostalo je još nešto, a tiče se samog patrijarha, reklo bi se najvažnijeg gosta priredbe. Evo o čemu se radi. U crkvenim krugovima poznato je da se dolazak svakog vladike, pa tako i prvog među jednakima, pozdravlja aklamacijom „Is pola eti despota“ (u prevodu „Na mnogaja ljeta vladiko“). Uobičajeno je da crkveni velikodostojnik tom prilikom blagoslovi okupljene. Međutim, očekivanu pesmu u Banja Luci uoči proslavljanja sv. Stefana niko nije zapevao: niti hor postavljen na pozornici, niti prisutni gledaoci. Pomislio bi neko da u sekularnoj državi upravo tako i treba da bude. Ipak pomalo začuđuje da vlastodržac koji odlučno tvrdi “crkva je naš identitet”, prilikom obeležavanja velikog jubileja ne ispoštuje vrlo vitalnu crkvenu praksu, poput pevanja pomenutog stiha. Izostankom “Is pola eti”, izostalo je i blagosiljanje, sudeći po snimku RTRS.
Crtica treća: Po šumama i gorama
Vredno je pomenuti da su hor i orkestar bili na sceni sve vreme, ali su himne i ostali muzički elementi državne svetkovine izvođeni na plejbek, iz sasvim nepoznatih razloga. Hit večeri bila je pesma Beogradskog sindikata i Danice Crnogorčević “Jedina Srpska”: jedna otužna, revizionistička, etno-kvazirep balada. Reklo bi se da je Beogradski sindikat sastav kome protivrečnosti nisu strane. Oni pevaju “Sistem te laze”, ali nastupaju na prvorazrednoj državnoj svetkovini koju organizuje sistem. Oni u Banja Luci pevaju anti-antifašističke stihove “Kao mali slušao sam priče / AVNOJ, Jajce, ofanzive / Valter, Bosna, Tihi, Beograd / Bajke sletova i parola / Jugo-crvenih simbola. / Mnogo toga od istine kontra / Javno reći da si Srbin / tada bilo je sramota”, dok dele scenu sa članicama “Banjalučanki”. Za neupućene, reč je o jednom odličnom ženskom horu. One na svom repertoaru imaju “Splet pjesama iz NOBa”, koje je aranžirao njihov dirigent Mladen Matović, takođe prisutan na sceni u hali “Borik”. Istina, pesme iz NOB-a nisu izvođene na rođendanu Srpske, ali su “Komandant Sava”, “Po šumama i gorama” i “Ide Mladen vodi partizane” neopozivi deo umetničkog identiteta “Banjalučanki”.
Naposletku, čini se da je neko obmanuo i policajce koji su sutradan, tokom svečanog prazničnog defilea u militantnom maniru skandirali “Srba ima kao lista, nema više komunista”. Ne znam koliko u Republici Srpskoj ima komunista, ali zasigurno ima ljudi koji baštine antifašističku tradiciju. Eto zašto je, između ostalog, važno da građani upoznaju raznolikost kulturalnih praksi svoje lokalne zajednice.
