Sutra počinje nova školska godina. Direktori, edukatori, roditelji, deca: niko ne zna šta nas tačno čeka; brinemo, strepimo, i to je savršeno normalno u ovom trenutku. Ministarstvo prosvete, po običaju, ne olakšava stvar, već rafalno zatrpava konfuznim uredbama i ostalim birokratijama. Ipak, nastavnici muzičkog našli su se u sasvim specifičnoj nevolji: u gomili novih propisa pojavila se i smernica o izbegavanju pevanja kao aktivnosti koja može pospešiti širenje virusa. Ovakva situacija je muzičko-edukatorskoj zajednici nametnula dve teme: kako realizovati nastavu bez pevanja i šta sa časovima hora.
Polemiše se o tome dinamično i svakodnevno, ali u svim aktuelnim diskusijama podmuklo se krije daleko veći problem – apsolutni fokus na gradivu. Dakle, akcenat je na tome da se usvoje određena znanja i veštine. Naučiti, uvežbati, zapamtiti, muzički opismeniti. Ako čas traje pola sata, a naš prioritet je realizacija nastavnog plana, kako se u tu računicu uklapa briga o mentalnom zdravlju učenika? Bahato resorno Ministarstvo nije niti jednim slovom bezbrojnih propisa predvidelo bavljenje socio-emocionalnim pitanjima u okviru nastave, ali to ovu temu ne čini manje akutnom. Skoro šest meseci izolacije ukralo je od dece pojam zajedništva sa vršnjacima, istovremno ih okupiravši strahom, brigom, nervozom, često i osećanjem nemoći pred preobimnim očekivanjima koje postavljaju profesori, ekrani i svakodnevica.
Reći će čitateljka ovih redova da nema boljeg kanala za (re)konstituisanje kolektiva, nego što je to pevanje, i tu ima istine. Ali, šta god mi mislili o uputstvu vezanom za redukovanje pevačkih aktivnosti, koliko god polemisali o njegovoj opravdanosti, ono će se sasvim izvesno sprovesti. Kako da onda muzikom odgovorimo na goruće potrebe naših đaka, kako da im ponudimo nezamenljivo i preko potrebno iskustvo pripadnosti kolektivu koji se brine o njima?
Evo nekoliko predloga.
Body percussion (telo – instrument) – Ako nam je kreiranje zajednice cilj, eto prilike za body percussion princip. Sjajna muzika može se stvarati bez ijednog proizvedenog glasa, ali opet u sadejstvu svih čula i ukupne telesne energije. Kroz taj proces neguje se osećanje pripadnosti i međusobne uslovljenosti, osvešćuje se značaj saradnje, tolerancije i međusobnog poštovanja. Sve to su, pandemija nas uči, bazične sposobnosti za život u bilo kakvoj zajednici. Plus, uvežbani ritmovi mogu se i notirati, varirati, melodijski dopunjavati, pa je ova metoda primenjiva, osim u opšteobrazovnim, i u muzičkim školama.
Repovanje – Kolektivno pevanje je aktivnost koju treba izbegavati. Ok, a šta je sa repovanjem? Odrepuj ono što misliš o koroni. Moji prvi susreti sa studentima nakon višemesečne pauze počinjaće upravo ovakvim zadatkom. Prvo ja, pa ostali. Ne sumnjam, uticaće na naše samopuzdanje, dovešće nas do ponovne spoznaje o tome koliko smo različiti, a ipak povezani istim društvenim okvirom u kome živimo. Vrlo oslobađajuća aktivnost, istovremeno podložna „usolfeđavanju“.
Slušanje muzike – Još od mojih školskih dana slušanje muzike na času je potcenjena aktivnost. Kao da postoji neko nepisano naređenje da se u učionici uz muziku sa zvučnika mora isključivo crtati. Slušanje različitih muzičkih žanrova, kako klasične, tako i popularne muzike, uporedna analiza preslušanog, diskusija o povezanosti muzike i društva: sve to su vrlo prikladni i pristupačni načini za obradu najrazličitijih tema iz domena muzičke kulture, ali i stvarnosti u kojoj živimo.
Mama, smislili smo korona jurke! Dvoje, najviše troje budu korona, a ostali su ljudi. Korone jure ljude. Onaj koga korona pipne mora u karantin. Pre igre se dogovorimo gde je karantin. Iz karantina izlaziš tek kad te neko ko nije zaražen pipne, tako te oslobodi… Pa se menjamo i neko drugi bude korona…
Deca su pametna i ne ignorišu stvarnost, za razliku mnogih odraslih. Kroz korona jurke oni se suočavaju sa stvarnošću, razobličavaju je i provociraju, smeju joj se u lice. Intuitivno pokušavaju da zacele svoje traume. Pokazuju šta znači biti svestan trenutka, šta znači integrisati sopstveno iskustvo u svakodnevicu.
Možda da probamo da učimo od dece, makar mi koji smo za njih odgovorni?
Naslovna fotografija preuzeta sa Pexels naloga Pixabay
