Jedna učiteljica je održala televizijski čas muzičkog i imala problem sa intonacijom. Muzički profesionalci su se zbog toga sablaznili i odlučili da je linčuju.
Posmatram događaj i razmišljam ovako: ako ozloglašena učiteljica voli muziku i to pokazuje deci, ako peva sa decom, ako kroz muziku i o muzici razgovara sa svojim đacima, onda je irelevantna njena mogućnost da a1 otpeva na 440Hz. Iliti: lepo je ako učiteljica peva čisto, nije strašno ako joj to ne ide od ruke.
Glasam za totalnu dekonstrukciju metodike muzičkog u našim krajevima, jer je potpuno nakrivo i retrogradno nasadila čitavu ideju o ulozi muzike u obrazovanju. Samim tim je od mnogih nastavnika muzičke kulture napravila skučene i dosadne činovnike. Ohrabreni takvom metodikom, pomenuti muzički edukatori muziku percipiraju najpre, da ne kažem i jedino, kroz fenomene čistog i falš; preciznog i nepreciznog pevanja/sviranja. Pod okriljem didaktičkih principa koje im je usadio neki autoritet, njihov rad sa decom svodi se na stvaranje malih pevača i svirača, te muzički opismenjenih ljubitelja muzike. Na taj način, čudesnu snagu muzičke umetnosti da pozitivno deluje na razvoj različitih aspekata dečije ličnosti ograničavaju na suvoparno ovladavanje veštinom.
Ipak, najgore od svega je to što ovi muzički profesionalci svojim surovim arbitriranjem mogu da navedu učitelje i vaspitače koji imaju problem sa intonacijom da načisto prestanu da rade muzičko sa đacima.
E to bi već bila velika šteta.
Naslovna fotografija preuzeta sa Pexels naloga Pixabay
